Početak i kraj. Riječi su koje najbolje mogu opisati život. Možda ga i ne mogu u potpunosti opisati, ali ga barem mrvicu mogu dočarati jer iako svi imamo život  jedino što je zajedničko jest početak i kraj. Sve drugo u životu su sličnosti koje se dešavaju spletom namjernih ili nenamjernih okolnosti.

Život. Sve stane u njega, a često ne možemo ili niti ne pomišljamo što se sve u njemu može desiti u trenu. Često nismo spremni na ono što se desi. Plačemo, smijemo se, padamo i dižemo se. Veselimo se i tugujemo jer to je život. Nema previše vremena jer život teče, on ne čeka, on se ne prilagođava, već si ti taj koji se trebaš prilagoditi životu, a onda taj isti život prilagoditi sebi koliko je najviše moguće. Život je iznenađenje i upravo zbog toga često budemo zatečeni onim što se desi ili što se dešava. Izbezumljeno gledamo, ali oni ide dalje. On nikada ne ide unazad, on nikada ne taktizira i ne odmara, a kada stane, onda nestaje sve. Sve ono što ti u ovom trenutku odgovara i ne odgovara. Jednostavno, to je kraj.

Ti imaš život, a život ima tebe. Spojeni u jedno možete izvući najbolje za sebe. Jer život je neispričana priča koja se svakim novim trenom nadograđuje i dobiva novi sadržaj koji život čini ili ispunjenim ili ispražnjenim. Ovisi da li dobivaš ili gubiš. Ti, ja, svatko od nas jer to je naše. Nema fige u džepu i kalkulacije. Jednostavno ili jesi ili nisi.

Prilagodba je bitna jer upravo kroz nju otvaraš sebi priliku da ispričaš ono što želiš, da živiš ono što želiš jer tvoj život je priča koja nikada neće biti ispričana ali će biti proživljena i to daje vrijednost životu.  Daje mu onu bit, onu draž, daje mu početak i kraj.

Kretanje je isto bitno jer kroz kretanje činiš promjene, a promjene čine život. Učiš, rasteš, ali ne zaboravi se i igrati jer život je igra. Život je sreća, radost. Maa, život si ti. Svaki udah zraka, svaka kap rose. Toliko je toga u životu što ne vidimo i ne znamo, a opet čini naš život.  I ona zraka sunca, i onaj pekar koji peče noću kruh za nas, uh, toliko je toga.

I ne trudi se ispričati život jer to nije moguće, ali se trudi da ga živiš. Bori se za njega jer bez njega niti ti nećeš postojati, bori se proživjeti svaki trenutak i iz njega izvući maksimum dobra. Pa čak iz onih ružnih stvari gledaj da učiš jer iz njih najviše možeš naučiti, a ujedno i rasti kroz život.

Ne filozofiraj jer život je jednostavnost, baš kao što je jednostavan početak i kraj. Između neka bude trud koji ćeš s ponosom zvati svojim životom. Između neka bude tvoja dobrota koja će obasjavati i pisati priču koja neće nikada biti ispričana. Između budi ti i tvoj život.

Autor: Zdravko Posavec